Profesori na fakultetu – samo predavači ili nešto više

Kada sam bila student osnovnih studija, kao i mnoge moje kolege, verovala sam da je primarni (možda i jedini) zadatak profesora ekonomije prenošenje znanja studentima. Međutim, ulaskom u akademiju sam shvatila da moja percepcija bila pogrešna i da je upravo istraživanje najčešće glavni deo profesorskog posla. Na primer, na mom univerzitetu (Univerzitet Northwestern), profesori neretko provedu i preko 30 sati nedeljno radeći na svom istraživanju. U Srbiji, istraživački rad je neophodan uslov za napredovanje kroz zvanja. U skladu sa tim, profesori generalno dobijaju unapređenje upravo zahvaljujući kvalitetu i inovativnosti njihovih istraživanja.

Cilj istraživačkog rada je uglavnom pružanje odgovora na otvorena relevantna pitanja. Profesori teže da svoje radove objave u što boljim časopisima i da kroz njih ostvare što veći uticaj na akademsku i širu zajednicu. U tome im pomažu akademske konferencije i seminari na kojima po pozivu prezentuju svoje rezultate širom sveta. Uticaj istraživanja se uglavnom meri citatima i rangom časopisa u kojima su ti radovi objavljeni. (citati nisu nužno savršeno merilo, ali o tome drugom prilikom)

Naravno, između univerziteta postoje velike razlike oko toga šta se smatra dovoljno uticajnim istraživačkim portfoliom za dalje napredovanje. U našoj zemlji, minimalni uslovi za izbor u svako zvanje su pravno regulisani na nivou države, a pojedinačni fakulteti mogu imati i više kriterijume. Neke institucije, kao što je Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu, javno ističu istraživački autput svojih profesora. (npr. videti izveštaj)

Predavanja su obično sekundarni posao, i količina vremena koja im se posvećuje varira između institucija, zvanja, neretko čak i osoba na istoj poziciji. Primera radi, u periodima školske godine na mom univerzitetu redovni profesori obično utroše do 10 sati nedeljno na predavanja i pripremu časova, u periodu od 20 nedelja godišnje. U Srbiji i mnogim drugim zemljama u Evropi je udeo predavanja uglavnom nešto veći, ali često ne značajno.

Sledeća bitna stavka je mentoring studenata. Za kvalitetne master i doktorske radove, studentima je potrebno usmerenje iskusnijih istraživača - profesora. U Americi većina profesora provede makar par sati nedeljno razgovarajući sa svojim studentima o naučnim projektima na kojima rade.

Većina profesora nije angažovana direktno u firmama ili državnim instucijama. Ipak, nekima se pruža prilika da, ako to žele, honorarno rade na takvim pozicijama. Na primer, nekoliko njih na mom programu jedan dan nedeljno provedu u Amazon-u ili Microsoft-u kao istraživački konsultanti. Profesori u Srbiji takođe neretko imaju ponude da sarađuju sa kompanijama i institucijama.

Iako retko, ponekad se dešava da profesori zamrznu svoj status na fakultetu kako bi radili kao guverneri centralnih banaka, ministri finansija ili na drugim sličnim pozicijama. Međutim, profesorski posao ne uključuje donošenjenje političkih odluka ili javno komentarisanje tekućih pojava van njihove uske oblasti istraživanja. S druge strane, njihovi radovi često mogu biti korišćeni za informisanje donosioca takvih odluka, što potpada pod uticaj istraživačkog rada na širu zajednicu.

Sa našim studentima na doktorskim studijama u inostranstvu možete stupiti u kontakt putem FB grupe.