Struktura doktorskih studija iz ekonomije

Struktura nekih doktorskih studija u inostranstvu je značajno drugačija od one koja se može sresti u Srbiji. Stoga, kada razmišljate o izboru sistema u kom želite da studirate, veoma je korisno biti dobro upućen u njihove osnovne odlike. U ovom tekstu ću sumirati karakteristike kolokvijalno nazvanog američkog sistema studija i, gde je to prikladno, napraviti paralelu sa tzv. evropskim, koji je predominantan i u našoj zemlji. Napisano se odnosi samo na studije iz oblasti ekonomije (konkretno Ph.D in Economics) i za pojedine srodne oblasti, ali ne nužno i na druge nauke ili programe.

Američki sistem, kako mu ime kaže, primarno prate škole u SAD, no primetan je trend porasta broja njih u Evropi koje su reformisale svoje programe po tom modelu. Primeri su LSE, UCL, UZH, BSE, SSE, GESS, BGSE, Stockholm University , UPF, TSE, CERGE-EI. Sve škole u SAD u oblasti ekonomije koje se nalaze u 30 najbolje rangiranih obrazuju ekonomiste prema programu koji ću izložiti ispod.

Trajanje studija

Doktorat iz ekonomije (kao i finansija, računovodstva, marketinga, biznisa, menadžmenta) u američkom sistemu traje 5-6 godina. Da biste ga upisali nije potrebno da imate završene master studije. Diplomu mastera (ili dve kao npr. na Jejlu) ćete steći ukoliko uspešno završite prvu ili prve dve godine studija, u zavisnosti od univerziteta na kom ste. Ukoliko ste vrlo uspešni, studije mogu trajati i kraće, ili u izuzetnim okolnostima i duže od propisanog.

S druge strane, u evropskom sistemu, doktorat traje 3 godine i diploma mastera iz ekonomije je neophodna da biste upisali studije. Ponekad su pravila vrlo striktna i ukoliko nemate master koji se zove economics, već applied economics, economic development, econometrics, finance i slično, postoji velika šansa da nećete moći da upišete doktorat. Takvi uslovi su često postavljeni kako bi vas naveli da na istom univerzitetu upišete i master studije u trajanju od 2 godine, nakon kojih ćete moći ponovo da aplicirate kroz interne ili eksterne konkurse na dalje doktorske studije. Ovo je zapravo emulacija američkog sistema i može se videti na nekim univerzitetima kao što su Oksford i Kembridž. (interestantno je i da ova dva univerziteta po ishodima za svoje doktorande sa programa economics često zaostaju za značajnim brojem škola, uprkos činjenici da su visoko kotirani na pojedinim rang listama koje rangiraju departmane.) Doktorske studije u Srbiji na ekonomskim fakultetima nominalno traju 3 godine i zahtevaju prethodno zvanje mastera nauka, uklapajući se u evropski sistem.

Kada podvučete crtu, broj godina studija je praktično isti u oba sistema, jedina razlika je što su u prvom master studije formalno integrisane u doktorat, dok u drugom nisu, te neretko predstavljaju dodatno finansijsko opterećenje. Kao što je već pomenuto, u američkom sistemu studije su gotovo uvek potpuno besplatne i pokrivaju troškove života. S druge strane, ne treba smetnuti sa uma činjenicu da mnogi doktorandi na američkim školama već poseduju zvanje mastera (ili dva) pri upisu, pa je moguće prigovoriti da studije traju predugo kada se ne udubljujemo u razloge zbog kojih je to tako.

Studije po godinama

Studije ekonomije formalno traju 5 godina, no de facto je njihovo trajanje 6 godina. Ovo produženje se desilo oko 2008. godine kada zbog ekonomske krize tržište rada postaje prezasićeno i mnogi kandidati su odlučuju da studije produže i naredne 2009. potraže zaposlenje. Zaostavština tog perioda jeste da je danas modalnom doktorandu potrebno 6 godina da doktorira, stoga ću to koristiti kao primer. Godine studija lako možemo klasifikovati prema formalnim ciljevima:

1. godina - polaganje “core” kurseva;
2. godina - polaganje “field” kurseva;
3. godina - istraživanje i inicijalno izlaganje radova. Prijem u zvanje kandidata;
4. godina - istraživanje;
5. godina - istraživanje;
6. godina - izlazak na tzv. job market ili tržište rada. Nakon toga sledi odbrana disertacije.

U prvoj godini svaki doktorand mora slušati i položiti kurseve iz tri ključne oblasti - mikroekonomije, makroekonomije i ekonometrije. Ovi kursevi su izuzetno zahtevni i predstavljaju svojevrsnu inicijaciju u svet akademske ekonomije. Pitanje benefita takvog pristupa ćemo ostaviti za drugu put, no važno je naglasiti da se značajan procenat onih koji ne uspeju da završe studije spotakne upravo na ovom koraku. Veliki broj departmana organizuje prelim ispite gde se u jednoj nedelji tokom leta nakon prve godine polaže celokupno gradivo iz sve tri oblasti. Određeni univerziteti su napustili ovu praksu, te se predmeti polažu kroz ispite koji su raspoređeni tokom cele prve godine. Prema javno dostupnim informacijama na mom departmanu, istorijski 10-20% ulazne klase je napustilo program zbog neispnjavanja uslova propisanih ovim ispitima. Ovaj broj ispoljava silazni trend. Lepe vesti za sve kojima se to desi jeste da im se obično pruža šansa da pokušaju da ostvare potrebne uslove i da program napuste makar sa diplomom mastera ekonomije. Prva godina je veoma važna, jer od ekonomista zahteva da savladaju fundamente ekonomske nauke koji čine zajednički jezik svih oblasti koje dolaze kasnije. Ovo je godina koja će vam omogućiti da zapravo počnete da razumete kompleksne radove koje ćete morati da čitate potencijalno tokom cele karijere. Posledično, predstavlja potreban uslov da vaš doktorat i završite. Jedna od osnovnih mana studija po evropskom sistemu je to što prva godina često nije ovako strukturirana. Na pojedinim našim univerzitetima postoje određeni obavezni predmeti u toku prve godine, no oni nažalost nisu ekvivalent navedenih kurseva.

U drugoj godini primarni cilj jeste približavanje doktoranda takozvanoj granici istraživanja (frontier). To znači da student sluša kurseve iz oblasti koje sam bira (obično 2-3 oblasti) i one uključuju glavnu oblast interesovanja. One mogu uključivati od tri već navedene osnovne oblasti, kao i mnoge druge poput development, health, public, applied micro, political, international, labor, financial economics, economic history, corporate finance, industrial organization i slično. Ti kursevi se uglavom sastoje od čitanja novih radova, prezentovanja postojećih rezultata, pisanja predloga istraživanja ili celih istraživačkih radova koji se ocenjuju. Za razliku od predmeta u prvoj godini, često nemaju formalne ispite i ne možete ih “pasti”. Ovi kursevi su prvi deo ključne tranzicije sa korisnika istraživanja na istraživača, te činjenica da nedostaju na nekim trogodišnjim programima jeste njihov sledeći nedostatak.

Treća godina predstavlja drugi deo tog bitnog prelaza. Ponekad od starijih koleginica i kolega možete čuti da “niko ne zna šta se tačno događa tada, ali svi znaju da se mora desiti”. Ovo je period kada morate prvi put izlagati svoje istraživanje na seminarima i naučiti da se nosite sa teškim diskusijama koje tamo mogu nastati. Uglavnom se organizuju specijalizovani seminari na kojima je potrebno izlagati 2 različita nedovršena rada koji vam kasnije mogu postati deo disertacije. Treća godina je drugi veliki kamen spoticanja za studente. Neretko se dešava da izuzetni studenti jednostavno ne mogu da se prilagode novonastaloj situaciji u kojoj nemaju nikakvih zadataka sem “kreativnosti” i “pravljenja nečeg novog”. U ovoj godini se dešava drugi egzodus studenata koji shvataju da istraživanje možda nije pravi izbor za njih i prave tranziciju ka poslovima u privredi. Procenat studenata koji napusti studije u ovoj fazi je poslovično manji nego u prvoj godini, ali ne i nula. Na kraju treće godine se održava sastanak (thesis prospectus) na kome izlažete tri ideje koje će činiti vašu disertaciju i formirate komisiju od 3-4 člana od kojih su 1-2 glavni mentori. Primetite da bi vam ovo bila prva godina doktorskih studija u evropskom sistemu, što implicira da u njima na doktorat već morate ući sa bar nekom idejom za istraživanje. To je još jedan od razloga zašto su mnoge škole napravile iskorak ka američkom sistemu. Jednostavno, studenti vrlo često nemaju dovoljno znanja da bi mogli da produkuju kvalitetne ideje pre ulaska na doktorat.

Četvrta i peta godina nisu tako posebne kao prethodne tri i vreme u njima je otvoreno da radite na svoja (bar) tri rada, od kojih jedan čini famozni job market paper, odnosno rad sa kojim ćete se reklamirati potencijalnim poslodavcima - univerzitetima. Job market paper je kruna vašeg rada i ono što će vam potencijalno doneti posao u akademiji.

Šesta godina je predviđena za izlazak na tržište rada (job market). Job market je u ekonomiji specifičan i centralizovan. Asocijacija ekonomista obično zakupljuje prostor (često par hotela) svake godine u drugom gradu gde će kandidati imati veliki broj intervjua sa potencijalnim poslodavcima (univerzitetima, institucijama ili kompanijama). Nakon toga, univerziteti sastavljaju kraću listu preferiranih kandidata koji će biti pozvani da održe prezentaciju svog istraživanja i dovode ih u departman na jedan dan (flyout). Najčešće će jedan/a od njih dobiti ponudu za posao. Ugovori se mogu dobiti i van marketa, ali to nije preovlađujući kanal za većinu kandidata. Potom, svaki doktorand bira jednu poziciju gde će nastaviti svoju karijeru. Stopa nezaposlenosti neposredno po doktoriranju na vodećim programima je istorijski 0%. Finalni korak jeste odbrana disertacije koja dolazi par meseci nakon završetka marketa. Disertacija je dokument koji sadrži tri rada, koji ne moraju biti direktno povezani, od kojih je jedan job market paper. Stoga ćete najčešće videti disertacije sa naslovom “Essays in -ubaciti polje-”, što doktorandima iz Srbije može zvučati pomalo neobično.

Kao što vidite, job market paper je zapravo ultimativni cilj vašeg rada tokom doktorata. Škole u američkom sistemu nude programe koji sve podređuju tome da vi produkujete najkvalitetniji naučni rad koji je u skladu sa vašim mogućnostima kako biste kasnije dobili najbolji mogući posao. Sjajno je to što su podsticaji poravnati, jer na osnovu vašeg uspeha će vaš doktorski program u budućnosti biti rangiran, te im je svakako u interesu da vas podrže koliko god mogu. Iz izloženog možda postaje jasnije da trajanje koje smo naveli ranije kao potencijalnu manu američkih studija zapravo predstavlja njihovu najveću prednost, jer je osmišljeno da maksimizira šanse za dobijanje dobrog akademskog posla. Uostalom, ukoliko neko može da svoju disertaciju završi za 3 godine, departman ga u tome neće sprečavati. (neki od istaknutih ekonomista danas su izabrali taj put)

Da li smem da menjam polje interesovanja?

Apsolutno! Mnogi studenti na doktorat ulaze sa idejom da će se baviti jednom oblašću i kasnije završe radeći nešto potpuno drugo. Određeni procenat njih to uradi i više puta, što je jedan od benefita studija iz ekonomije. Sasvim je izvodljivo da provedete 2-3 ili više godina baveći se mikroekonomijom i da se kasnije predomislite, doktorirajući kao ekonometričar. U evropskom sistemu je ovo donekle teže jer se mentor obično bira pri upisu, pa se može desiti da je to ograničavajući faktor u promeni polje kasnije tokom studija. Srpski ekonomski fakulteti, nažalost, imaju isti problem.

Da li je to sve što je potrebno/moguće raditi u toku studija?

Ne, gore navedena struktura jeste formalni deo zahteva koji se postavljaju. Pored toga postoje i neformalni zadaci koji su na dobrovoljnoj osnovi, poput organizacije i učešća na čitalačkim grupama (reading groups), gde studenti čitaju i diskutuju nove radove, uz prisustvo starijih profesora. Dodatne aktivnosti su i nedeljni ručkovi ili drugi obroci tokom kojih se takođe grupno diskutuju nova istraživanja, veliki broj nedeljnih seminara na kojima studenti mogu izlagati ili imati priliku da čuju izlaganja profesora sa drugih univerziteta, grupe za vežbanje pisanja/prezentacionih sposobnosti, itd. Takođe, mogućnost slušanja predmeta na bilo kom drugom departmanu u kada god poželite tokom studija (matematika, inženjerstvo, muzika, i tome slično) je otvorena i najšešće ne zahteva nikakvu naknadu na univerzitetima u SAD.

Zaključak

Studije u američkom i evropskom sistemu se značajno razlikuju po strukturi i bilo koji može biti bolji za vas u zavisnosti od prioriteta koje imate. Ukoliko vam je cilj da se ostvarite u istraživanju i maksimizirate šanse da dobijete akademski posao na nekom od vodećih univerzitetu, trenutno nedvosmisleno prednjači izbor peto-, odnosno šestogodišnjeg sistema studija. One iziskuju značajnu vremensku investiciju, ali će prinos na nju biti srazmeran i potencijalno će vam otvoriti vrata mnogim primamljivim poslovima u oblasti ekonomije, bilo u akademiji ili privredi.

Sa našim studentima na doktorskim studijama u inostranstvu možete stupiti u kontakt putem FB grupe.